GAMZIGRADSKA BANJA

Rimski imperator Gaj Valerije Galerije Maksimilijan, rođen u ovim krajevima, na tri kilometra od Gamzigradske banje, sagradio je svoju izuzetnu palatu Felix Romulianu. Banja tad, naravno, nije postojala, ali jesu termalne vode, koje je car još u III veku koristio.

Angažovan od naših vlasti da istraži rudno bogatstvo Srbije, baron Sigmund Avgust Heder je 1835. godine skrenuo pažnju na lekovite izvore kod sela Gamzigrad. To su desetak godina docnije potvrdili i drugi profesori dok su putovali po Timočkoj krajini. Prva korišćenja vode u svrhu lečenja otpočela su 1890. godine. Uz izvore i bazene sa toplom vodom počele su da niču zgrade za prihvat posetilaca. Banja je planski počela da se razvija 1954. godine, kada je doneta odluka o zaštiti i razvoju lečilišta. Obnovljena su kupatila, izgrađen je most preko Timoka.

Gamzigradska banja udaljena je 11 kilometara od Zaječara, pored puta prema Paraćinu. Izvori termomineralne vode nalaze se na 160 metara nadmorske visine. Postoji 5 takvih izvora čija temperatura se razlikuje: 17, 32, 39, 41 i 42 stepena celzijusa.

Ovo bogatstvo lekovitih voda na najbolji način je počelo da se koristi kada je u banji 1976. godine osnovan Zavod za rehabilitaciju „Gamzigrad“. Ova ustanova nalazi se u centru banje, na samoj obali Crnog Timoka. Raspolaže sa 238 ležajeva, a u sezoni pruža zdravstvene usluge za 300 do 500 ljudi. Mnogi gosti smešteni u okolnim privatnim kućama i vilama. Zavod je specijalizovan za oboljenja perifernih krvnih sudova (vena i arterija). Odlično je opremljen, kako tehnički, tako i kadrovski. Ima savremeni dijagnostički centar sa hiperbaričnom komorom koja se retko može naći u rehabilitacionim centrima Srbije, U zavodu je i veliki zatvoreni bazen ispunjen lekovitom vodom toplijom od temperature tela, a ukrašen je velikim zidnim mozaicima čiji je autor akademik profesor Sibinović. Tu se radi hidrokinezi i podvodna masaža. Termalna voda se koristi i u galvanskim kadama, gde se kombinuje sa galvanskom strujom. Postoje i kade za podvodnu masažu, kao i četvoroćeilijske kupke za teže bolesti srca i kupke za ginekološko orošavanje. Pored toga, osoblje je specijalizovano i za mnoge različite načine lečenja i rehabilitacije: vakuum terapija, parafinske obloge, foto i kinezi terapija, ekstenzija kičme, akupunktura laserskim stimulatorom i magnetna terapija. U novije vreme postoji i preventivni komercijalni program za takozvane menadžerske bolesti: fitnes i antristres program. U plamu je izgradnja otvorenog bazena, jer banja leži na čitavom podvodnom jezeru lekovite tople vode koju zaista treba na najbolji način iskoristiti.

Pored lečenja i rehabilitacije, Gamzigradska banja će se sve više okretati i sportsko-rekreativnom turizmu, jer ima gotovo idealne uslove za to. U okviru Zavoda su zatvoren bazen i teretana.

Gamzigradska banja će u budućnosti sigurno biti sve posećenija. Sem lečenja tela, ona pruža odmor i za dušu: oko nje su guste šume, na tri kilometra udaljenosti je drevna lepota Felix Romuliane, a usred banje je i jedna stara zgrada od kulturnoistorijskog značaja. Podigao ju je 1909. godine poznati intelektualac sa ovih prostora švajcarski student Toma Milošević. To nije stambena zgrada, već – hidrocentrala, jedna od prvih u Srbiji. Turbine u njoj proizvedene su u poznatoj evropskoj fabrici „Simens“ – Šukert“ u Beču. Još uvek besprekorno rade, mada je od njihovog postavljanja prošao čitav vek. Hidrocentrala „Gamzigrad „ tako ima status minielektrane i muzeja istovremeno. Zaječarci mogu da se pohvale da su u vek elektrike ušli 16 godina posle Beograda i 18 godina posle Njujorka.

Autor: Ana Ignjatović