TURSKA VODENICA

Turska vodenica spada u retke koje nakon oslobođenja od Turaka u ovom kraju nisu pripale Knezu Milošu koji je posebno bio zainteresovan za njihovu kupovinu širom Srbije. Po njegovom nalogu otkupljene vodenice u selima Vražogrncu, Zvezdanu i Velikom Izvoru popravljane su a neke i ponovo građene zbog njihove ekonomske isplativosti. Kupovinom svih vodenica iz ovog kraja bila bi onemogućena konkurentcija u mlinarskom poslovanju. Iz istorijskih tekstova nalazimo da je bila u vlasništvu Koste Nišlije da bi 1838 prešla u ruke Jeremiji Zdravkoviću poreklom iz sela Rgotina.

I pored velike starosti, građena je solidno, i sa svoja četiri kamena mlela je žitarice dva veka varošanima i seljacima okolnih sela. Ova vodenica je još dosta puta menjala vlasika da bi nakon izgradnje fabrike Žitopromet prestala je sa radom. Da bi se na neki nacin zaštitila kao vredan privredni i arhitektonski objekat  1954. godine predata je pod zaštitu Gradskom muzeju u Zaječaru. Nakon toga bila je adaptirana u etno restoran koji je radio u okviru preduzeća Srbija Tis.