Nezaobilazno mesto obilaska turistima koji su posetili Narodni muzej jeste svakako Radul – begov konak, sazidan krajem 18. veka. Zgrada u sastavu zaječarskog muzeja predstavlja staru tursku arhitekturu, koja je sačuvana do danas.
Konak se prvi put pominje u jednom austrijskom izveštaju s kraja 18. veka, kao tursko svratiše koje se nalazi u čardaku „zidanom u donjem delu, a na spratu od drveta oblepljenom zemljom“. Nakon oslobođenja naših krajeva od turske vlasti, čardak je prodan Radulu Gligorijeviću, najbogatijem čoveku obližnjeg sela Grljan, koji je dobio nadimak Radul – beg.
Kuća bogatog Radula ima prizemlje i sprat. Gornji deo je korišćen kao stambeni prostor, dok je prizemlje u tursko vreme služilo za okrepljenje hranom i smeštajem putnicima namernicima, a kasnije su u tim prostorijama smeštene zanatske radnje.
Narodni muzej je otkupio konak od potomaka Radul – bega i njegovom rekonstrukcijom, dobili su kako sami Zaječarci, tako i sami turisti. Danas se na spratu nalazi veoma interesantna postavka o starom Zaječaru, a prizemlje predstavlja važno mesto kulturnog života samih sugrađana, jer se u njemu održavaju promocije knjiga, izložbe slika, a turisti mogu ovde kupiti suvenir koji će ih sećati na posetu samog grada.
